Прва београдска гимназија основана је давне 1839. године. Првих пола века свог постојања носила је назив Гимназија београдска, а када су се крајем века у Београду појавиле и друге гимназије променила је име у Прва београдска гимназија.
После Првог светског рата добила је назив Прва мушка реална гимназија у Београду. Пошто је 1959. године спојена са Четвртом женском гимназијом, променила је име у Прва београдска. У периоду усмереног образовања звала се Образовно-васпитна организација „Моша Пијаде”, да би јој од 1990. године био враћен стари назив Прва београдска гимназија.
Гимназија је почела са радом у Југ Богдановој 26, у кући која је узета у закуп од Николе Селаковића, после чега је често мењала место. У току школске 1844/45. године се уселила у Конак кнегиње Љубице, одакле школске 1846/47. прелази у околину Саборне цркве, у зграду садашњег Факултета примењених уметности у Улици краља Петра број 4, названој тако да подсећа да је најстарији син кнеза Александра Карађорђевића, кнежевић Петар Карађорђевић (доцније краљ Петар Први), ту похађао сва четири разреда Прве београдске гимназије. На овом месту је током јуна 1858. године кнежевић Петар јавно полагао испите које је те године учио. Испиту је, између осталих, присуствовао и Вук Караџић.
Прва београдска гимназија је 1863. године трајније решила проблем свог смештаја на основу поклона капетана Мише Анастасијевића, односно била је смештена у Капетан Мишино здање, заједно са Великом школом, Библиотеком, Музејом и Друштвом српске словесности.
Прва београдска гимназија
Гимназија је почела са радом у Југ Богдановој 26, у кући која је узета у закуп од Николе Селаковића, после чега је често мењала место. У току школске 1844/45. године се уселила у Конак кнегиње Љубице, одакле школске 1846/47. прелази у околину Саборне цркве, у зграду садашњег Факултета примењених уметности у Улици краља Петра број 4, названој тако да подсећа да је најстарији син кнеза Александра Карађорђевића, кнежевић Петар Карађорђевић (доцније краљ Петар Први), ту похађао сва четири разреда Прве београдске гимназије. На овом месту је током јуна 1858. године кнежевић Петар јавно полагао испите које је те године учио. Испиту је, између осталих, присуствовао и Вук Караџић.
Прва београдска гимназија је 1863. године трајније решила проблем свог смештаја на основу поклона капетана Мише Анастасијевића, односно била је смештена у Капетан Мишино здање, заједно са Великом школом, Библиотеком, Музејом и Друштвом српске словесности.
Прва београдска гимназија
